Iako za se­be ka­že da je me­dij­ski do­sad­na, me­di­ji i te ka­ko pra­te njen rad i nje­nu ka­ri­je­ru. Na­kon pet go­di­na mu­zič­ke pa­u­ze Iva­na Vr­do­ljak po­zna­ti­ja kao Van­na se na sce­nu vra­ti­la sa dva svo­ja autors­ka hi­ta a, ka­ko ka­že, sva­ki po­zi­ti­van ko­men­tar na sin­glo­ve do­da­vao joj je je­dan cen­ti­me­tar vi­si­ne na autor­sko sa­mo­po­u­zda­nje. Na­kon me­dij­skog pro­bo­ja pje­sme Lo­pov, Van­na je za­po­sje­la vr­ho­ve top li­sta u re­gi­o­nu još jed­nim hi­tom „Pro­baj”. Cr­no­gor­ska pu­bli­ka je ima­la pri­likju da pre­mi­jer­no ču­je pje­smu na Sun­ča­nim ska­la­ma u ve­če­ri Pje­sma lje­ta.
- Da, pr­vi put na Sun­ča­nim ska­la­ma. Ima­la sam tu zgod­nu ulo­gu da pro­či­tam gla­so­ve ko­je sam is­kre­i­ra­la pri­je ne­ko­li­ko da­na. Bi­lo je ja­ko li­je­po ve­če mla­dih lju­di. Osim to­ga, ove go­di­ne se do­go­di­lo da sa ra­do­šću pred­sta­vljam i moj zad­nji singl, pje­smu „Pro­baj”. Lju­di­ma se svi­đa, i to mi je ve­o­ma dra­go – ka­za­la je Va­na za Dan..
Ko je ra­dio pje­smu Pro­baj i o če­mu go­vo­ri ?
- Pje­smu sam sa­ma na­pi­sa­la kao i ne­ke pje­sme pri­je to­ga. Ma­lo me autor­ski rad kre­nuo u zad­nje vri­je­me. Sa­mo ime pje­sme Pro­baj do­volj­no go­vo­ri. To je ono u sti­lu „ne­moj da te strah”. Ne­moj osta­vlja­ti ni­šta za ka­sni­je, ne­moj mi­sli­ti da je ne­ko dru­gi bo­lji, ne­moj ne vje­ro­va­ti u se­be. Eto to je mo­ja pje­sma, go­vo­ri na ne­ki na­čin o sa­mo­po­u­zda­nju.
Šta je ak­tu­el­no kod vas, da li ra­di­te no­ve pje­sme? Šta se de­ša­va na hr­vat­skoj mu­zič­koj sce­ni?
- Pa tu sam naj­ak­tiv­ni­ja u stva­ra­nju no­vih pje­sa­ma i bi­ću ak­tiv­na dok mi se bu­de da­lo, a na­dam se da će to bi­ti još du­go vre­me­na. A što se ti­če hr­vat­ske mu­zič­ke sce­ne ona je za­jed­nič­ka tvo­re­vi­na gdje svi ra­de u istom smje­ru. Ima sve­ga i sva­če­ga, ra­znih si­tu­a­ci­ja, ima­te jed­nu ra­dij­sku sce­nu ko­ja je okej, ali to mo­žda ni­je ma­so­van do­met. Opet ima mno­go lju­di ko­ji na­mjer­no ra­de po­di­la­zi­ću mu­zi­ku i me­ni se ne svi­đa taj pri­stup. Pu­bli­ci tre­ba ne­što za­htjev­ni­je, ali tre­ba i ono što že­li­te re­ći i to zna­ti li­je­po upa­ki­ra­ti, da bu­de pri­ma­mlji­vo, da ne bu­de od­boj­no. Ne mo­že­te sa­mi se­be na­zi­va­ti mu­zi­ča­rem i umjet­ni­kom ako vas baš ni­ko ne slu­ša.
Ka­kvo je va­še mi­šlje­nje o ta­le­nat šo­u­vi­ma i da li su ti mla­di lju­di sa­mo u tom tre­nut­ku ne­ko ko je za­ni­mljiv i sve po­či­nje i za­vr­ša­va se upra­vo tu?
- Na­ža­lost , naj­če­šće je ta­ko za­to što to je pri­je sve­ga is­pla­ti­va te­le­vi­zij­ska for­ma ku­ća­ma ko­je se u to upu­ste. Ja ću vje­ro­vat­no ovo­ga lje­ta bi­ti u ži­ri­ju jed­nog ta­kvog šo­ua baš za mla­de što me una­pri­jed za­ba­vlja, ali što me i na ne­ki na­čin rje­ša­va od­go­vor­no­sti da ti lju­di mo­ra­ju na­kon šoua ne­što na­pra­vi­ti jer ima­ju mak­si­mal­no 15 go­di­na. Naj­go­re je za one mla­de na­de ko­ji ima­ju 18, 19 ko­ji su već pre­pu­ni ener­gi­je, pre­pu­ni že­lje, ali ne­ma­ju šta i ne­ma­ju gdje. Ti mla­di lju­di su sa­mi po se­bi su­per, od njih se sva­šta mo­že na­pra­vi­ti. Oni na kra­ju kra­je­va se i mo­de­li­ra­ju. I ja sam isto ne znam do ko­je go­di­ne ži­vo­ta uglav­nom imi­ti­ra­la a on­da sam na­šla ne­ka­ko svoj glas. Ali ono što mi je kroz cije­lu ka­ri­je­ru fa­li­lo je do­bar me­na­džer, do­bar pro­du­cent, sa­rad­nik, agent, čo­vjek ko­ji će vas pro­bi­ja­ti. Upra­vo to fa­li i tim lju­di­ma, ne mo­gu sa­mi na­pra­vi­ti ni­šta.
Je­ste li ne­ak­da raz­mi­šlja­li o in­ter­na­ci­o­nal­noj ka­ri­je­ri?
- Na po­čet­ku de­ve­de­se­tih da, ali fa­lio je upra­vo agent, ne­ko ko će da­ti pro­iz­vod, što sam ja bi­la u to vri­je­me, za­in­te­re­so­av­ti svjet­sku mu­zič­ku pro­duk­ci­ju, jer in­te­re­sant­na je na pri­mjer Ri­ja­na jer je iz Bar­ba­do­sa, što iz eg­zo­tič­ni­jeg la­ti­no go­vor­nog pod­ruč­ja to mo­že. Mi ni­smo do­volj­no ve­li­ko tr­ži­šte ali mo­že se eg­zi­sti­ra­ti i ova­ko.
Vi.R.